Šargarepa
Šargarepa Poreklo
Kultivisana šargarepa kakvu danas poznajemo najverovatnije vodi poreklo od divljih vrsta koje su rasle na području Persije (današnji Iran i Avganistan). U evropu je najverovatnije stigla u 8.veku preko Španije posredstvom Maora.
Šargarepa Izgled
Koren šargarepe je vretenastog oblika narandžaste boje. Nadzemni zeleni deo raste do 20-40 centimetara. Cvetovi su joj beli
Šargarepa beli cvet
Divlji oblici imaju beo i žilav koren iz kojeg izbija do 1 metar visoka i razgranata stabljika.
Od 10 veka do 16 veka javljaju se zapisi o šargarepi raznih boja bele, žute, ljubičaste, crvene. Narandžasta šargarepa se javlja prvi put početkom 17.veka u Holandiji.
Šargarepa žuta bela crvena ljubičasta narandžasta
Šargarepa sastav, 100 grama šargarepe sadrži
Kalorija 41
Masti 0.2 gram
Zasićene masti 0 grama
Ugljeni hidrati 10 grama
Vlakana 2.8 grama
Šećer 4.7 grama
Proteini 0.9 grama
Vitamin A 33%
Vitamin B6 5%
Vitamin C 9%
Kalcium 3%
Gvoždje 1%
Magnezijum 3%
Natrijum 2%
Kalijum 9%
Šargarepa upotreba
Koristi se sirova, kuvana, pečena, seckana suva itd… Karakterističnu narandžastu boju šargarepe uzrokuje beta-karoten, koji se u organizmu ljudi pretvara u vitamin A. Kada se jede sirova samo 3% beta-karotena se oslobadja tokom varenja, kada se jede kuvana 33%-39% beta-karotena se oslobadja tokom varenja. Na nivou EU 3.6% mladih je alergično na šargarepu u nekom stepenu. Ljudi alergični na šargarepu obično su alergični na polen pelina i polen breze.
